IV4

Sećanja na Jovana Đorđevića

Pošto sam od Ivane Munćan dobio prvu Jovanovu fotografiju, postavio sam je na FB profil naše generacije ne bih li podstakao i druge učesnike na profilu da napišu štogod više. Prvu poruku sam napisao upravo Ivani :

Ž.M. Ova fotografija je veoma dragocena, pošto za sada nemam niti jednu. Ako bi imala malo vremena i volje da napišeš svoje sećanje na njega, pošto je meni odavde teško da saznam nešto više o njegovom životu, inače krajnje misterioznom zha sve nas iz generacije. Sada se sećam daste jedne prilike, na jenoj ekskurziji u nekom hotelu svirali klavir u četiri ruke. To mi se sećanje bilo negde zametnulo, i evo sad, iskrsnu kada sam video ovu fotku. Molim te pošalji mi je celu, ja ću da je uredim, samo ako rezolucija bude dovoljno visoka.

Ivana mi je odmah odgovorila:

Naravno da imam volje,imam i vremena, Žiko. Jovan i ja smo se družili još davno pre gimnazije.Kao što vidiš još gotovo od malih nogu, još u Muzičkoj školi.Sećam se da nije propustio ni jedan javni čas niti koncert, ali ne mogu u momenu da ti kažem šta je on kao instrumenat učio.Još iz tih detinjih dana, a i na slici se to i vidi,bio je veoma povučen i često delovao tužno.Ja sam mu mozda bila jedina bliska drugarica i posle završene Gimnazije. Često smo nekuda išli zajedno, a i odlazila sam kod njega kući, mada veoma retko.Imao je interesantne ideje i često me je njima začudjavao. Prema meni je uvek bio veoma dobar,pošten i uvek spreman da nesto lepo učini. Sećam se da je imao puno kompleksa koji su mu doneli odnosi u porodici jer su sa roditeljima bili posve hladni. Mislim da je baš zbog toga bio tako tajanstven i tih, a mnogima takodje "suspektan". Često sam nakon dužeg vremena poželela da ga opet sretnem, medjutim, kako se ta i takva tragedija desila sa Marijom (Dvorčić) i Sladjanom (Todorović) pa naposletku i sa Ljubom (Colićem), zelja mi se nije ostvarila. Ja o našem Kraki mogu samo najbolje da ispričam jer je za mene bio kroz duge godine jedan izuzetno divan drug!!! Fotografiju cu ti rado poslati i ako želiš postom jer sam od jedne napravila tri.To što si se ti setio da smo Jovan i ja zajedno svirali, dešavalo se u noći našeg maturskog slavlja. Neko, čak i mislim da je to bio upravo Jovan,otkrio je jedan pijanino na prvom spratu hotela u tamošnjem baru.Tako su me tamo odveli i ja sam do ranog jutra tamo svirala....Pamtim da sam ostala gladna.....U neko gluvo doba nam se svima pridružio i profesor Paraušić, rekavši da se dole u sali umorio. Zavalio se u jednu od komotnih kožnih fotelja, slušao muziku i vidno uživao...

Mirjana Stančević:

 U jednom periodu našeg zajedničkog školovanja , u IV razredu Gimnazije, Đoka Kraka (neko mu je zbog visine i mršavosti dao taj nadimak) i ja smo bili nerazdvojni drugovi. Sva sećanja na taj period školovanja, pored malog broja drugih drugova i drugarica, su svojim većim i lepšim delom obeležena i vezana za njega. Žao mi je beskrajno što se nismo sreli kao odrasli ljudi. Barem malo pre no što se on preselio u onostrano.

....

Nakon izvesnog vremnena kada sam uspeo da uspostavim vezu sa Mićom Stojkovićem koji je išao u isto (IV4) odeljenje sa Đokom, zamolio sam ga da i on napiše svoje sećanje na njega. Da bi se taj tekst video treba kliknuti

ovde